Mada nekad prave više štete nego koristi, svojom lepotom i pesmom ptice opčinju. Korisne su jer jedu crve, insekte, gusenice, koje su štetočine za useve. U narodu se veruje da pred nevreme ili prirodne nepogode su prvi vesnici.
To je moj lični utisak, mada u razgovoru sa ratarima i poljoprivrednicima, to je druga priča. Ptice im smanjuju prinos useva i smatraju ih štetočinama. To je i razumljivo, toliko truda i rada da imaju dobar prinos i onda ptice, pametnice, dosta toga pojedu ili unište plod. Ljudi su probali i klepetuše, odnosno zvončići ili ti praporci. Strašila su bila uspešna jedno kratko vreme dok ptice nisu shvatile da to nije čovek i da im nije direktna opasnost. Izgleda da su ptice pametne.
Statično strašilo je prevaziđeno. Ptice su pametne, zar ne?
To je tačno. Vrana je više nego sposobna da otvori kesu hrane, ili flašu, ove ptice su zaista pametne. U ovoj situaciji slušajući njihove priče i jadikovanje, ispada da je konstantna borba između ljudi i ptica. Što je interesantno nije ova borba samo na njivama i voćnjaku. Ima je i u ribnjacima, na obalama mora. Ko će ovu bitku dobiti? Ili čovek ili ptica.
Postoji li suživot i za ljude i ptice?
Priča jednog običnog seljaka koji je imao problem sa pticama koje su obožavale njegove trešnje, čak su otišle korak dalje i u demit fasadi na njegovim objektima probušile je i napravile gnezdo. On je običan čovek, njegov bes i očaj su bili toliko veliki da su ga na kraju oterali u negativnu stranu kako da se reši ptica. Sve je probao od tradicionalnih rešenja. Štetu koju su mu napravili je bila ogromna. Mada sva dobra rešenja jesu jednostavna i ideje uvek možemo naći u prirodi. Čega se ptice stalno plaše? Manje ptice se plaše velikih, većih predatora.
Sa velikom dozom nepoverenja, ostalo je još da proba SCARYBIRD. Saša mu je pričao sa takvim žarom da će mu rešiti problem i da je siguran da će sačuvati 90% svojih prinosa. Probao je tu Ptičurinu kako je rekao.
Seljak je gledao tu pticu kako leti, nekad visoko, nekad nisko, kao da je ptica. I sam se uplašio jednom kad je preletela iznad njegove glave, da se sageo i pomislio – nije valjda orao došao u naše krajeve. Nikad nije isti položaj, i uvek je drugačija kao da je ptica a ne leteće strašilo. Deluje jednostavno, pa i jeste.
Iako se situacija preokrenula u njegovu korist. Ptice su tu negde, ali ne na njegovim objektima niti su u voćnjaku, nisu pravile štetu. Kako da kažem kao da su uvek strepele od one ptičurine. Ponosno je pričao komšijama i hvalio se svojim izumom, i stalno je pričao o tome.
Scarybird čuva ribnjak od ptica štetočina.
Najbolje je kopirati prirodu
Kao uvek u našem narodu postoje ljudi koji su skeptici i pametniji. Oni su odlučili da kopiraju njegovu leteću pticu i kupili seljaci leteće zmajeve i postavili na njive. Gle čuda, to nije davalo neki rezultat. Kada ima vetra zmaj se vijori na vetru kada nema on tužno visi na tom štapu u sred polja. Ptice kao da su se smejali zmajevima, leteli su zajedno sa njima na vetru.
Kako Saša kaže, najbolje je kopirati prirodu. Nije dovoljno napraviti ptičurinu to svako može. Potrebno je savladiti aerodinamiku leta ptice i napraviti da ona leti i kruži kao prava velika ptica. To može Scarybird.
Ipak je lepo kada je život ptica i čoveka na jednom prostoru moguć bez ugrožavanja i jednog i drugog.
Život ptica i ljudi
Ptice su bitne u svakom ekosistemu.
Mada nekad prave više štete nego koristi, svojom lepotom i pesmom ptice opčinju. Korisne su jer jedu crve, insekte, gusenice, koje su štetočine za useve. U narodu se veruje da pred nevreme ili prirodne nepogode su prvi vesnici.
To je moj lični utisak, mada u razgovoru sa ratarima i poljoprivrednicima, to je druga priča. Ptice im smanjuju prinos useva i smatraju ih štetočinama. To je i razumljivo, toliko truda i rada da imaju dobar prinos i onda ptice, pametnice, dosta toga pojedu ili unište plod. Ljudi su probali i klepetuše, odnosno zvončići ili ti praporci. Strašila su bila uspešna jedno kratko vreme dok ptice nisu shvatile da to nije čovek i da im nije direktna opasnost. Izgleda da su ptice pametne.
To je tačno. Vrana je više nego sposobna da otvori kesu hrane, ili flašu, ove ptice su zaista pametne. U ovoj situaciji slušajući njihove priče i jadikovanje, ispada da je konstantna borba između ljudi i ptica. Što je interesantno nije ova borba samo na njivama i voćnjaku. Ima je i u ribnjacima, na obalama mora. Ko će ovu bitku dobiti? Ili čovek ili ptica.
Postoji li suživot i za ljude i ptice?
Priča jednog običnog seljaka koji je imao problem sa pticama koje su obožavale njegove trešnje, čak su otišle korak dalje i u demit fasadi na njegovim objektima probušile je i napravile gnezdo. On je običan čovek, njegov bes i očaj su bili toliko veliki da su ga na kraju oterali u negativnu stranu kako da se reši ptica. Sve je probao od tradicionalnih rešenja. Štetu koju su mu napravili je bila ogromna. Mada sva dobra rešenja jesu jednostavna i ideje uvek možemo naći u prirodi. Čega se ptice stalno plaše? Manje ptice se plaše velikih, većih predatora.
Sa velikom dozom nepoverenja, ostalo je još da proba SCARYBIRD. Saša mu je pričao sa takvim žarom da će mu rešiti problem i da je siguran da će sačuvati 90% svojih prinosa. Probao je tu Ptičurinu kako je rekao.
Seljak je gledao tu pticu kako leti, nekad visoko, nekad nisko, kao da je ptica. I sam se uplašio jednom kad je preletela iznad njegove glave, da se sageo i pomislio – nije valjda orao došao u naše krajeve. Nikad nije isti položaj, i uvek je drugačija kao da je ptica a ne leteće strašilo. Deluje jednostavno, pa i jeste.
Iako se situacija preokrenula u njegovu korist. Ptice su tu negde, ali ne na njegovim objektima niti su u voćnjaku, nisu pravile štetu. Kako da kažem kao da su uvek strepele od one ptičurine. Ponosno je pričao komšijama i hvalio se svojim izumom, i stalno je pričao o tome.
Najbolje je kopirati prirodu
Kao uvek u našem narodu postoje ljudi koji su skeptici i pametniji. Oni su odlučili da kopiraju njegovu leteću pticu i kupili seljaci leteće zmajeve i postavili na njive. Gle čuda, to nije davalo neki rezultat. Kada ima vetra zmaj se vijori na vetru kada nema on tužno visi na tom štapu u sred polja. Ptice kao da su se smejali zmajevima, leteli su zajedno sa njima na vetru.
Kako Saša kaže, najbolje je kopirati prirodu. Nije dovoljno napraviti ptičurinu to svako može. Potrebno je savladiti aerodinamiku leta ptice i napraviti da ona leti i kruži kao prava velika ptica. To može Scarybird.
Ipak je lepo kada je život ptica i čoveka na jednom prostoru moguć bez ugrožavanja i jednog i drugog.
Tagovi:
ptice,scarybird,voćnjak