Otvori online prodavnicu u shopping centru online!
Otvoriti online prodavnicu u shopping centru online ili ne?
(…)Sedim i gledam svoj sajt i FB stranicu. Bila je prodaja za vreme vanrednog stanja, ali sada je stala. Nema narudžbi, niti ljudi ulaze u radnju. Treba mi ta online prodavnica. Gledam ekran laptopa i odsjaj mog lica me vrati u realnost. Pitam se, da li starim ili gubim bitku, zbog tehnologije. Setim se rečenice Džordža Bernard Šo-a „mi ne prestajemo da se igramo zato što starimo, već starimo zato što prestajemo da se igramo. Zato hajde da se igramo“. Pa da, otvori online prodavnicu u shopping centru. Uzimam telefon i zovem ljude u vezi online prodavnice.
Boris mi je preporučio neku devojku da razgovaram sa njom. Zovem je i zakazujem sastanak sutra u mojoj radnji u 10 sati. Bolje kod mene, pomislim tu mozak funkcioniše normalno. Neću odlutati pod oblake i moja vizija Baja Patka se neće pojaviti i pomutiti moje misli. Ovako je sigurno, moja radnja i ja.
Nisam se raspitala o firmi niti o njoj.
Samo da nije neka od onih koje samo pričaju o clipovima, youtube-u i instagramu, pa influenserke. Razmišljam tako i gledam svoju radnju – lepa je. Prekide me zvonce na vratima, ulazi devojka i staje pred mene. „Vi ste Goca, Boris me preporučio. Ja sam Sunčica iz Yellshops-a.“ Stišćem pruženu ruku, gledam je i odmeravam je. Seda ona preko puta mene, opušteno i počne jednostavno da priča sa mnom. Neverovatno, ja se uključujem i pričam sa njom. Moj skeptični duh spušta gard. Pričamo nas dve o tome šta meni treba, pričam ja o prodavnici, i kako bih htela da imam prodavnicu online, ali da ja nemam nameru da se toliko posvetim slikanju proizvda, opis i cene, i još šta sve treba.
Ona jednostavno pogleda po radnji i pita: „Je li ovo vaša radnja i izlog? Vidim tu je sve.“
„Da jeste.“
„Zamislite ovakvu radnju samo na netu, da svaka ova vaša haljina ima sliku opis i cenu i tekst uz to, i koje veličine imate i boje imate. „
Aha čekala sam to! Sada počinje priča o tome da mora da se slikaju proizvodi i da se unose. Sunčica me jednostavno pita: „Da li vi šijete garderobu mislim jeste li proizvodnja ili uvozite garderobu?“
„Uvozim!“ A ja kao iz topa.
„Super, to je bolje, zato što znam da veleprodaje već imaju gotove slike koje možemo da koristimo i da povežemo sa proizvodima. Oni imaju tekst i slike, jedino mi od Vas treba cena i da li šaljete na kućnu adresu ili ne.“
Ja gledam je i ne verujem šta čujem.
Kako je to njoj tako lako, mora da postoji neka začkoljica. Počnem ja nju da ispitujem i pitanja i pitanja pa podpitanja. Ona sve jednostavno odgovara i priča sa mnom. Prekide ona mene i pita: „Gordana, molim Vas kao žena ženi, odakle toliki strah ili nedoumica? Pitate me pitanja koja me niko ne pita, a već imam preko 300 firmi sa kojima sam prošla ovaj proces. Pa Vas ne razumem.“
Gledam je i ne verujem. Ja joj kažem meni su svi rekli da moram imati slike proizvoda i tekst i opis slike, i sve detalje. Ja to nemam, trebala bi sesti i pisati i slikati. Ja to nemam vremena. Jednostavno je.
A ona pa to i niko ne traži, vi već imate svog dobavljača, i on mora imati te slike jer kako ste naručili niste sigurno putovali do njega niti ste kupovali na slepo. On Vam je slao slike i opise, zar ne?
Kad malo bolje razmislim da jeste, i gledala sam i slike i čitala. Kako ona to zna?
I polako opet ona krene: „Vidite Goco mi se povežemo i uvezemo te podatke, to je jednostavno. Teži deo za Vas je da sa nama pričate, kako bi znali šta da forsiramo, šta je Vama bitno i po čemu Vas kupci traže, odnosno šta pitaju da bi prema tome i pozicionirali Vaše proizvode. Slike – žive iskreno sam mislila možda par da uradimo o Vašoj radnji i neku garderobu kako neko do mušterija nosi ili neko od Vaših poznanika. To su dve situacije što iziskuju Vaše angažovanje a sve ostalo je programerski i to jednostavno prebacimo i povežemo. I da naravno vi morate…“
Pažnja, pazi sada…
A ona nastavi: „Vi morate da odgovarate na mailove i njihova pitanja, ali i to je lako jer sada možemo da povežemo sa Vašim telefonom i da preko telefona odgovarate. Na taj način biste mogli i da pratite online prodavnicu. Bitno je da imate uređaj ili pametan telefon, ili tablet ili kompjuter i internet.“
A ja: „Samo to?“
„Da!“
Prekidam razgovor pod izgovorom da moram do toaleta. Umijem se hladnom vodom i smirim se. U meni kreće ludilo. Baja Patak se vratio u velikom prasku. Ja skačem od sreće. Ne verujem! Borise ti si genije. Joj Dudo da si sad tu kako bi te izbljubila. Polako govorim sebi, smiri se. Bajke ne postoje. Ohladi se i vrati se. Oprezno i pazi, mora da negde postoji nešto u vezi te online prodavnice, govorim sebi.
Izlazim, a Sunčica gleda neku haljinu i pita odakle mi, gleda za ćerku haljinu za maturu. I počne razgovor u tom pravcu.
Kada smo završili priču haljini, ja krenem ponovo o online prodavnici. I ponovim kako sam je razumela i ona meni da tako je. „Pa Goco da li ulazimo u priču Vi i ja?“ Pogledam je preko nosa i odlučim DA.
Imala sam isti osećaj kao kada sam počinjala svoj biznis i nisam se pokajala ni jednog trenutka, pa neću ni sad.
Društvo prošlo je mesec dana od početka moje saradnje sa Sunčicom i Yellshops-om i znate šta nisam se pokajala. Uradila sam dobru stvar. Imam online prodavnicu, ona radi za mene sve promene i čak su mi prodavnicu postavili na moj sajt. Prodaja je krenula. U pravu je bila jedino mi je trebao telefon preko kojeg sve rešavam.
Svideo mi se njihov slogan Vaš posao je da radite ono u čemu ste najbolji, a i mi. Mi smo dobri u marketingu i prodaji, a vi? Ja i dalje poslujem i do sad sam preživela i Koronu. Idemo dalje.
Otvori online prodavnicu u shopping centru online!
Otvoriti online prodavnicu u shopping centru online ili ne?
(…)Sedim i gledam svoj sajt i FB stranicu. Bila je prodaja za vreme vanrednog stanja, ali sada je stala. Nema narudžbi, niti ljudi ulaze u radnju. Treba mi ta online prodavnica. Gledam ekran laptopa i odsjaj mog lica me vrati u realnost. Pitam se, da li starim ili gubim bitku, zbog tehnologije. Setim se rečenice Džordža Bernard Šo-a „mi ne prestajemo da se igramo zato što starimo, već starimo zato što prestajemo da se igramo. Zato hajde da se igramo“. Pa da, otvori online prodavnicu u shopping centru. Uzimam telefon i zovem ljude u vezi online prodavnice.
Boris mi je preporučio neku devojku da razgovaram sa njom. Zovem je i zakazujem sastanak sutra u mojoj radnji u 10 sati. Bolje kod mene, pomislim tu mozak funkcioniše normalno. Neću odlutati pod oblake i moja vizija Baja Patka se neće pojaviti i pomutiti moje misli. Ovako je sigurno, moja radnja i ja.
Nisam se raspitala o firmi niti o njoj.
Samo da nije neka od onih koje samo pričaju o clipovima, youtube-u i instagramu, pa influenserke. Razmišljam tako i gledam svoju radnju – lepa je. Prekide me zvonce na vratima, ulazi devojka i staje pred mene. „Vi ste Goca, Boris me preporučio. Ja sam Sunčica iz Yellshops-a.“ Stišćem pruženu ruku, gledam je i odmeravam je. Seda ona preko puta mene, opušteno i počne jednostavno da priča sa mnom. Neverovatno, ja se uključujem i pričam sa njom. Moj skeptični duh spušta gard. Pričamo nas dve o tome šta meni treba, pričam ja o prodavnici, i kako bih htela da imam prodavnicu online, ali da ja nemam nameru da se toliko posvetim slikanju proizvda, opis i cene, i još šta sve treba.
Ona jednostavno pogleda po radnji i pita: „Je li ovo vaša radnja i izlog? Vidim tu je sve.“
„Da jeste.“
„Zamislite ovakvu radnju samo na netu, da svaka ova vaša haljina ima sliku opis i cenu i tekst uz to, i koje veličine imate i boje imate. „
Aha čekala sam to! Sada počinje priča o tome da mora da se slikaju proizvodi i da se unose. Sunčica me jednostavno pita: „Da li vi šijete garderobu mislim jeste li proizvodnja ili uvozite garderobu?“
„Uvozim!“ A ja kao iz topa.
„Super, to je bolje, zato što znam da veleprodaje već imaju gotove slike koje možemo da koristimo i da povežemo sa proizvodima. Oni imaju tekst i slike, jedino mi od Vas treba cena i da li šaljete na kućnu adresu ili ne.“
Ja gledam je i ne verujem šta čujem.
Kako je to njoj tako lako, mora da postoji neka začkoljica. Počnem ja nju da ispitujem i pitanja i pitanja pa podpitanja. Ona sve jednostavno odgovara i priča sa mnom. Prekide ona mene i pita: „Gordana, molim Vas kao žena ženi, odakle toliki strah ili nedoumica? Pitate me pitanja koja me niko ne pita, a već imam preko 300 firmi sa kojima sam prošla ovaj proces. Pa Vas ne razumem.“
Gledam je i ne verujem. Ja joj kažem meni su svi rekli da moram imati slike proizvoda i tekst i opis slike, i sve detalje. Ja to nemam, trebala bi sesti i pisati i slikati. Ja to nemam vremena. Jednostavno je.
A ona pa to i niko ne traži, vi već imate svog dobavljača, i on mora imati te slike jer kako ste naručili niste sigurno putovali do njega niti ste kupovali na slepo. On Vam je slao slike i opise, zar ne?
Kad malo bolje razmislim da jeste, i gledala sam i slike i čitala. Kako ona to zna?
I polako opet ona krene: „Vidite Goco mi se povežemo i uvezemo te podatke, to je jednostavno. Teži deo za Vas je da sa nama pričate, kako bi znali šta da forsiramo, šta je Vama bitno i po čemu Vas kupci traže, odnosno šta pitaju da bi prema tome i pozicionirali Vaše proizvode. Slike – žive iskreno sam mislila možda par da uradimo o Vašoj radnji i neku garderobu kako neko do mušterija nosi ili neko od Vaših poznanika. To su dve situacije što iziskuju Vaše angažovanje a sve ostalo je programerski i to jednostavno prebacimo i povežemo. I da naravno vi morate…“
Pažnja, pazi sada…
A ona nastavi: „Vi morate da odgovarate na mailove i njihova pitanja, ali i to je lako jer sada možemo da povežemo sa Vašim telefonom i da preko telefona odgovarate. Na taj način biste mogli i da pratite online prodavnicu. Bitno je da imate uređaj ili pametan telefon, ili tablet ili kompjuter i internet.“
A ja: „Samo to?“
„Da!“
Prekidam razgovor pod izgovorom da moram do toaleta. Umijem se hladnom vodom i smirim se. U meni kreće ludilo. Baja Patak se vratio u velikom prasku. Ja skačem od sreće. Ne verujem! Borise ti si genije. Joj Dudo da si sad tu kako bi te izbljubila. Polako govorim sebi, smiri se. Bajke ne postoje. Ohladi se i vrati se. Oprezno i pazi, mora da negde postoji nešto u vezi te online prodavnice, govorim sebi.
Izlazim, a Sunčica gleda neku haljinu i pita odakle mi, gleda za ćerku haljinu za maturu. I počne razgovor u tom pravcu.
Kada smo završili priču haljini, ja krenem ponovo o online prodavnici. I ponovim kako sam je razumela i ona meni da tako je. „Pa Goco da li ulazimo u priču Vi i ja?“ Pogledam je preko nosa i odlučim DA.
Imala sam isti osećaj kao kada sam počinjala svoj biznis i nisam se pokajala ni jednog trenutka, pa neću ni sad.
Društvo prošlo je mesec dana od početka moje saradnje sa Sunčicom i Yellshops-om i znate šta nisam se pokajala. Uradila sam dobru stvar. Imam online prodavnicu, ona radi za mene sve promene i čak su mi prodavnicu postavili na moj sajt. Prodaja je krenula. U pravu je bila jedino mi je trebao telefon preko kojeg sve rešavam.
Svideo mi se njihov slogan Vaš posao je da radite ono u čemu ste najbolji, a i mi. Mi smo dobri u marketingu i prodaji, a vi? Ja i dalje poslujem i do sad sam preživela i Koronu. Idemo dalje.
Tagovi:
corona,internet kupovina,kupovina online,Online prodavnica,Otvoriti online prodavnicu,prednosti online kupovine. Yell Shops