Izloženost zagađenjom vazduha u detinjstvu direktno utiče na simptome bronhitisa kod odraslih
Nova studija donosi nova otkrića o vezi između rane izloženosti zagađenju vazduha i zdravlja pluća kasnije u životu. Istraživački tim na čelu sa Keck School of Medicine USC je pokazao da je izloženost zagađenju vazduha tokom detinjstva direktno povezana sa simptomima bronhitisa u odrasloj dobi.
Do danas, mnoga istraživanja na terenu su uspostavila intuitivne veze koje su manje direktne od toga: Izloženost zagađenju vazduha u ranom detinjstvu je dosledno povezana sa problemima pluća u tinejdžerskom uzrastu a problemi sa plućima u tinejdžerskom uzrastu su dosledno povezani sa problemima pluća kao odrasle osobe.
Veza između izloženosti zagađenom vazduhu u detinjstvu i simptoma bronhitisa kod odraslih
Ona i njene kolege prate kako bi ispitali kako nivo izloženosti zagađenju vazduha u različitim uzrastima tokom mladosti utiče na probleme sa disanjem u odrasloj dobi. Drugi budući pravci istraživanja koji se zasnivaju na rezultatima trenutne studije mogli bi uključivati ispitivanje drugih markera respiratornog zdravlja u detinjstvu i odraslih, kao što je koliko je astma bila kontrolisana, ili istraživanje potencijalne genetske komponente.
Važno je da je veza između izloženosti zagađenom vazduhu u detinjstvu i simptoma bronhitisa kod odraslih opstala čak i kada su istraživači prilagodili simptome astme ili bronhitisa rano u životu – nalaz koji je bio iznenađenje.
Izloženost zagađenju vazduha u detinjstvu ima suptilnije efekte
„Očekivali bismo da će ovi uočljivi uticaji na respiratorno zdravlje dece objasniti vezu između izloženosti zagađenju vazduha u detinjstvu i respiratornog zdravlja odraslih“, rekla je autorka dopisnica Erika Garsija, dr, MPH, docent za populacione i javne zdravstvene nauke na Keck School of Lek. „Naši rezultati sugerišu da izloženost zagađenju vazduha u detinjstvu ima suptilnije efekte na naš respiratorni sistem koji i dalje utiče na nas u odraslom dobu.“
Fokus na izloženost tokom mladosti je delimično motivisan činjenicom da su deca posebno osetljiva na efekte zagađenja vazduha. Njihov respiratorni i imuni sistem se još uvek razvijaju i u poređenju sa odraslima, udišu više vazduha u odnosu na svoju telesnu masu.
Konačno, briga je dvostruka, za zdravlje mladih ljudi danas i za njihovo buduće zdravlje kada odrastu. Naročito, među učesnicima studije sa nedavnim simptomima bronhitisa u odrasloj dobi, prosečna izloženost u detinjstvu zagađivaču zvanom azot-dioksid pala je daleko ispod godišnjih standarda Agencije za zaštitu životne sredine – nešto više od polovine granice koja je postavljena 1971. godine i koja je na snazi i danas.
Izloženost zagađenju u mladosti može naštetiti zdravlju pluća nekima više nego drugima
Dr Garsija i njene kolege su takođe otkrile da je efekat izloženosti azot-dioksidu i česticama tokom detinjstva na simptome bronhitisa kod odraslih bio jači za one kojima je dijagnostikivana astma kao deca.
„Možda postoji populacija koja je osetljivija na efekte zagađenja vazduha i možda bismo trebali da budemo pažljiviji da ih zaštitimo od izloženosti, kako bismo poboljšali njihove rezultate kasnije u životu. Smanjenje zagađenja vazduha bi imalo koristi ne samo za trenutnu astmu kod dece, već́ i za njihovo respiratorno zdravlje kako odrastaju ali i u odraslom dobu.“
U Markquis Intelligence-u radimo temeljnu analizu svakog projekta kako bismo obezbedili ne samo rešenja za prečišćavanje vazduha, već i inovacije sa dugoročnim uticajem.
Nudimo kompletna rešenja, bez obzira na tip objekta – industrijski, komercijalni ili privatni, od početne ponude, tehnike i tehnologije, izvođenja radova do održavanja sistema, tzv. sistem „ključ u ruke„.
Izloženost zagađenjom vazduha u detinjstvu direktno utiče na simptome bronhitisa kod odraslih
Nova studija donosi nova otkrića o vezi između rane izloženosti zagađenju vazduha i zdravlja pluća kasnije u životu. Istraživački tim na čelu sa Keck School of Medicine USC je pokazao da je izloženost zagađenju vazduha tokom detinjstva direktno povezana sa simptomima bronhitisa u odrasloj dobi.
Do danas, mnoga istraživanja na terenu su uspostavila intuitivne veze koje su manje direktne od toga: Izloženost zagađenju vazduha u ranom detinjstvu je dosledno povezana sa problemima pluća u tinejdžerskom uzrastu a problemi sa plućima u tinejdžerskom uzrastu su dosledno povezani sa problemima pluća kao odrasle osobe.
Trenutna studija, objavljena u American Journal of Respiratori and Clinical Care Medicine, jedna je od nekoliko koja pokazuje direktnu vezu između izloženosti zagađenju vazduha u detinjstvu i zdravlja pluća odraslih.
Veza između izloženosti zagađenom vazduhu u detinjstvu i simptoma bronhitisa kod odraslih
Ona i njene kolege prate kako bi ispitali kako nivo izloženosti zagađenju vazduha u različitim uzrastima tokom mladosti utiče na probleme sa disanjem u odrasloj dobi. Drugi budući pravci istraživanja koji se zasnivaju na rezultatima trenutne studije mogli bi uključivati ispitivanje drugih markera respiratornog zdravlja u detinjstvu i odraslih, kao što je koliko je astma bila kontrolisana, ili istraživanje potencijalne genetske komponente.
Važno je da je veza između izloženosti zagađenom vazduhu u detinjstvu i simptoma bronhitisa kod odraslih opstala čak i kada su istraživači prilagodili simptome astme ili bronhitisa rano u životu – nalaz koji je bio iznenađenje.
Izloženost zagađenju vazduha u detinjstvu ima suptilnije efekte
„Očekivali bismo da će ovi uočljivi uticaji na respiratorno zdravlje dece objasniti vezu između izloženosti zagađenju vazduha u detinjstvu i respiratornog zdravlja odraslih“, rekla je autorka dopisnica Erika Garsija, dr, MPH, docent za populacione i javne zdravstvene nauke na Keck School of Lek. „Naši rezultati sugerišu da izloženost zagađenju vazduha u detinjstvu ima suptilnije efekte na naš respiratorni sistem koji i dalje utiče na nas u odraslom dobu.“
Fokus na izloženost tokom mladosti je delimično motivisan činjenicom da su deca posebno osetljiva na efekte zagađenja vazduha. Njihov respiratorni i imuni sistem se još uvek razvijaju i u poređenju sa odraslima, udišu više vazduha u odnosu na svoju telesnu masu.
Konačno, briga je dvostruka, za zdravlje mladih ljudi danas i za njihovo buduće zdravlje kada odrastu. Naročito, među učesnicima studije sa nedavnim simptomima bronhitisa u odrasloj dobi, prosečna izloženost u detinjstvu zagađivaču zvanom azot-dioksid pala je daleko ispod godišnjih standarda Agencije za zaštitu životne sredine – nešto više od polovine granice koja je postavljena 1971. godine i koja je na snazi i danas.
Izloženost zagađenju u mladosti može naštetiti zdravlju pluća nekima više nego drugima
Dr Garsija i njene kolege su takođe otkrile da je efekat izloženosti azot-dioksidu i česticama tokom detinjstva na simptome bronhitisa kod odraslih bio jači za one kojima je dijagnostikivana astma kao deca.
„Možda postoji populacija koja je osetljivija na efekte zagađenja vazduha i možda bismo trebali da budemo pažljiviji da ih zaštitimo od izloženosti, kako bismo poboljšali njihove rezultate kasnije u životu. Smanjenje zagađenja vazduha bi imalo koristi ne samo za trenutnu astmu kod dece, već́ i za njihovo respiratorno zdravlje kako odrastaju ali i u odraslom dobu.“
U Markquis Intelligence-u radimo temeljnu analizu svakog projekta kako bismo obezbedili ne samo rešenja za prečišćavanje vazduha, već i inovacije sa dugoročnim uticajem.
Nudimo kompletna rešenja, bez obzira na tip objekta – industrijski, komercijalni ili privatni, od početne ponude, tehnike i tehnologije, izvođenja radova do održavanja sistema, tzv. sistem „ključ u ruke„.
Tagovi:
čist azduh,prečišćavanje vazduha,unutrašnji vazduh,vazduh,zagađen vazduh