Dok se kriza Covid-19 širi po Evropi i ostalom svetu, kompanije se trude da pronađu odgovore. Nema lakih i jednostavnih odgovora, zbog nepredvidivosti dinamike bolesti, nedostatka relevantnog prethodnog iskustva i nepostojanja uputstava lokalnih vlasti. Jasno je da je svaka situacija drugačija, u svakoj zemlji, ali ako su prave informacije u pravo vreme, lokalne kompanije imaju mogućnosti da vide problem i nauče iz njihovih propusta ili uspeha, ako ih je bilo. Na ovaj način se može boriti sa epidemijom koja nas očekuje u narednim danima ili mesecima.
Potrebno je stvaranje sigurnosti za privredu i zaposlene. Država mora prestati da bude konkurencija privredi.
Najvažniji posao već sada i posle ovoga problema je razmišljanje kako pokrenuti privredu. U toj borbi svi ćemo izgubiti ako nam je država I dalje konkurencija. Ne može država očekivati od privrede da iznese sve na svojim leđima. Poznato je da svako radi za profit, ali država ne želi da se odrekne svojih privilegija. Državni posao je da se odmah planira najveća pomoć privredi da bi se već sada održalamotivacija I da bi ljudi mogli da planiraju svoj život. To je nabolji način da se postigne disciplina I da se pobedi ne samo ova bolest nego sve. U krizi je teško pronaći jasnost, kada se situacija i raspoložive informacije neprestano menjaju, vođeni logikom zaraze, ali zadatak političara bi trebao da bude baš to. Zvanični saveti mogu biti odsutni, kontradiktorni, zastareli ili nedovoljno precizni u praktične svrhe. Nadalje, zbrku čini mnoštvo medijskih izvještaja sa različitim perspektivama i savetima. Zaposleni će morati da usvoje nove načine rada, ali to neće moći ako nemaju jasne, konzistentne informacije i opšti smer. Da li neko može sa tvrdnjom reći kako se ponašaju kineske kompanije? Do kod nas počinje, čini se da su oni već u prvim fazama ekonomskog oporavka. To se vidi prateći kretanje ljudi i robe, pokretanje proizvodnje i poverenje. Iako bi ovaj oporavak mogao biti ranjiv ako se pojavi novi talas lokalnih infekcija, mnoge kineske kompanije već su prešle reakciju krize na planiranje oporavka i planiranje nakon oporavka. Iako Kina ima svoje posebne političke i administrativne sisteme, kao i društvene običaje, ali mnoge lekcije bi se mogle široko primenljivati. Gledanje unapred i neprestano se preusmeravati. Po definiciji, krize imaju vrlo dinamičnu putanju koja zahteva stalno preoblikovanje mentalnih modela i planova. Inicijalno neznanje ustupa mestu otkrivanju i pronalaženju smisla, zatim planiranju i reagovanju u krizama, strategiji oporavka, strategiji nakon oporavka i, na kraju, promišljanju i učenju. Ovaj proces mora biti brz – i samim tim vođen od strane CEO – da se izbegne zaglavljenje u složenim unutrašnjim koordinacionim procesima i da se sporo reaguje na promenljive okolnosti. U Kini su neke od kompanija koje se najbrže oporavljaju gledale unapred i očekivale ovakve promene. Na primer, u ranim fazama epidemije, Master Kong, vodeći proizvođač instant rezanaca i pića, svakodnevno je pregledavao dinamiku i redovno postavljao prioritete. Predviđali su skladištenje i zalihe, a fokus je skrenuo sa offline, velikih maloprodajnih kanala na O2O (online-offline), e-trgovinu i manje prodavnice. Konstantno prateći planove ponovnog otvaranja prodajnih mjesta, takođe je bila u mogućnosti da prilagodi svoj lanac snabdevanja na veoma fleksibilan način. Kao rezultat toga, lanac snabdevanja se oporavio za više od 50% samo nekoliko nedelja nakon izbijanja, i bio je u stanju da snabdeva 60% prodavnica koje su ponovo otvorene u ovom periodu – tri puta više nego neki konkurenti. Brzi, koordinirani odgovori zahtevaju efektivno vođstvo. Ali i prilagođavanje nepredvidivim promenama, sa izrazitom dinamikom u različitim zajednicama, takođe zahteva decentralizovano preduzimanje inicijativa. Neke kineske kompanije su imale efikasno uravnotežene pristupe, postavljajući problem jasno na videlo u okviru kojeg su svi zaposleni učestvovali.
COVID-19 je Privredni Ubica
COVID-19 je Privredni Ubica
Dok se kriza Covid-19 širi po Evropi i ostalom svetu, kompanije se trude da pronađu odgovore. Nema lakih i jednostavnih odgovora, zbog nepredvidivosti dinamike bolesti, nedostatka relevantnog prethodnog iskustva i nepostojanja uputstava lokalnih vlasti.
Jasno je da je svaka situacija drugačija, u svakoj zemlji, ali ako su prave informacije u pravo vreme, lokalne kompanije imaju mogućnosti da vide problem i nauče iz njihovih propusta ili uspeha, ako ih je bilo. Na ovaj način se može boriti sa epidemijom koja nas očekuje u narednim danima ili mesecima.
Potrebno je stvaranje sigurnosti za privredu i zaposlene.
Država mora prestati da bude konkurencija privredi.
Najvažniji posao već sada i posle ovoga problema je razmišljanje kako pokrenuti privredu. U toj borbi svi ćemo izgubiti ako nam je država I dalje konkurencija. Ne može država očekivati od privrede da iznese sve na svojim leđima. Poznato je da svako radi za profit, ali država ne želi da se odrekne svojih privilegija. Državni posao je da se odmah planira najveća pomoć privredi da bi se već sada održalamotivacija I da bi ljudi mogli da planiraju svoj život. To je nabolji način da se postigne disciplina I da se pobedi ne samo ova bolest nego sve.
U krizi je teško pronaći jasnost, kada se situacija i raspoložive informacije neprestano menjaju, vođeni logikom zaraze, ali zadatak političara bi trebao da bude baš to.
Zvanični saveti mogu biti odsutni, kontradiktorni, zastareli ili nedovoljno precizni u praktične svrhe. Nadalje, zbrku čini mnoštvo medijskih izvještaja sa različitim perspektivama i savetima. Zaposleni će morati da usvoje nove načine rada, ali to neće moći ako nemaju jasne, konzistentne informacije i opšti smer.
Da li neko može sa tvrdnjom reći kako se ponašaju kineske kompanije?
Do kod nas počinje, čini se da su oni već u prvim fazama ekonomskog oporavka. To se vidi prateći kretanje ljudi i robe, pokretanje proizvodnje i poverenje. Iako bi ovaj oporavak mogao biti ranjiv ako se pojavi novi talas lokalnih infekcija, mnoge kineske kompanije već su prešle reakciju krize na planiranje oporavka i planiranje nakon oporavka.
Iako Kina ima svoje posebne političke i administrativne sisteme, kao i društvene običaje, ali mnoge lekcije bi se mogle široko primenljivati.
Gledanje unapred i neprestano se preusmeravati.
Po definiciji, krize imaju vrlo dinamičnu putanju koja zahteva stalno preoblikovanje mentalnih modela i planova. Inicijalno neznanje ustupa mestu otkrivanju i pronalaženju smisla, zatim planiranju i reagovanju u krizama, strategiji oporavka, strategiji nakon oporavka i, na kraju, promišljanju i učenju.
Ovaj proces mora biti brz – i samim tim vođen od strane CEO – da se izbegne zaglavljenje u složenim unutrašnjim koordinacionim procesima i da se sporo reaguje na promenljive okolnosti.
U Kini su neke od kompanija koje se najbrže oporavljaju gledale unapred i očekivale ovakve promene.
Na primer, u ranim fazama epidemije, Master Kong, vodeći proizvođač instant rezanaca i pića, svakodnevno je pregledavao dinamiku i redovno postavljao prioritete. Predviđali su skladištenje i zalihe, a fokus je skrenuo sa offline, velikih maloprodajnih kanala na O2O (online-offline), e-trgovinu i manje prodavnice.
Konstantno prateći planove ponovnog otvaranja prodajnih mjesta, takođe je bila u mogućnosti da prilagodi svoj lanac snabdevanja na veoma fleksibilan način. Kao rezultat toga, lanac snabdevanja se oporavio za više od 50% samo nekoliko nedelja nakon izbijanja, i bio je u stanju da snabdeva 60% prodavnica koje su ponovo otvorene u ovom periodu – tri puta više nego neki konkurenti.
Brzi, koordinirani odgovori zahtevaju efektivno vođstvo. Ali i prilagođavanje nepredvidivim promenama, sa izrazitom dinamikom u različitim zajednicama, takođe zahteva decentralizovano preduzimanje inicijativa. Neke kineske kompanije su imale efikasno uravnotežene pristupe, postavljajući problem jasno na videlo u okviru kojeg su svi zaposleni učestvovali.